уторак, 30. новембар 2010.

Интервју: Дарко Војводић тренер ФК Дрина


Имамо млад и перспективан тим, управа одлично функционише и с неколико појачања која би у Зворник требало да стигну на прољеће, гарантујем да ћемо опстати премијерлигаши.


Дарко Војводић, један од најмчађих бх. фудбалских тренера преузео је Дрину из Зворника када је имала само један бод и била чврсто закована на дну табеле Премијер лиге БиХ. Војводић је одмах потпуно окренуо ствари и Дрина је у наредних пет мечева забиљежила четири побједе и један реми! Зворничани су сакупили 14 бодова и ''фењер'' препустили мостарском Вележу.

У разговору за "Пресс РС" каже да је екипу преузео у тешкој ситуацији и да су многи фудбалски стручњаци сматрали да чини погрешан корак и покушава ''немогућу мисију''.


- Човјек сам који воли изазове, а гдје је већи изазов него у Премијер лиги. Многи су ме одвраћали од доласка у Зворник, сматрајући да је Дринина прича када је ријеч о елитном такмичењу, иако је била одиграна тек половина првог дијела шампионта, већ завршена. Ја нисам мислио тако, узео сам ''врућ кромпир'', прионуо на посао и резултати су почели да долазе. Имамо млад и перспективан тим, управа одлично функционише и с неколико појачања која би у Зворник требало да стигну на прољеће, гарантујем да ћемо опстати премијерлигаши.

Значи ли то да остајете у Дрини и поред бројних понуда других клубова?

- Истина је да су ме бројни клубови већ контактирали, али тренутно не размишљам о томе. Највећи ми је изазов да причу у Дрини завршим на најбољи начин. Зворник је град који живи за спорт, нарочито фудбал, и дефинитивно заслужује да има премијерлигаша.

Имате ли визију како би Дрина требало да изгледа на прољеће?

- Тренутно сам на одмору,а прозивка ће бити обављена средином јануара. Комплетан играчки кадар из јесењег дијела ће остати на окупу, а већ имам визију и потребних појачања. Зато још једном подвлачим - ДРИНА ОСТАЈЕ ПРЕМИЈЕРЛИГАШ!

Гдје и како сте почели тренерску каријеру?

- По завршетку каријере у тузланској Слободи 2008. године, добио сам позив од челника друголигаша Градине из Сребреника, гдје сам почео тренерску каријеру. Оставио сам добар утисак, што није остало незапажено,а даље је све ишло својим током. Завршио сам Вишу тренерску школу у Тузли, а потом и положио и за УЕФА ''А'' и ''Б'' тренерску лиценцу. Желим да се максимално усавршим за овај тежак, али и изазован посао и на путу сам да добијем и профи лиценцу!

Какве утиске носите из Фоче, гдје сте тренирали Сутјеску?

- У Фочи сам направио прве фудбалске кораке и доста лијепог ме веже за мој родни град. Кад сам преузео екипу, план је био да створимо тим од властитог играчког кадра. Рад смо базирали на дуже стазе, нисмо били оптерећени императивом неког значајнијег успјеха, али смо ипак играли добро у првом дијелу првенства, што је донијело и резултат, па смо се окитили титулом јесењег шампиона Прве лиге РС. Ипак повукао сам се већ након четири одиграна кола у наставку првенства.

Зашто сте напустили Сутјеску?

- Нисам се повукао због слабих резултата, већ због личног незадовољства везаног за организационе проблеме. Иако су челници клуба инсистирали да останем, ипак сам отишао.

Откуд ви у Пролетеру из Теслића?

- Када сам дошао у Теслић, Пролетер се налазио у веома незавидној ситуацији. Клуб је био на претпоследњем мјесту на табели са свега 18 освојених бодова. Знао сам да Теслићани имају добар тим и нисам се двоумио, иако су ме многи одвраћали, мислећи да срљам у авантуру.

Слажете ли се са с оцјеном да сте у Теслићу направили ријетко виђен преокрет и клуб спасли испадања?

- До краја првенства било је девет кола, али смо направили страшну серију. Побиједили смо на пет утакмица и четири пута одиграли неријешено. Са 15 мјеста попели смо се на високу четврту позицију, што је уједно и један од највећих успјеха клуба. Теслићане сам водио и у првих шест кола овогодишњег шампионата, све до позива из Зворника. Пролетер је веома организован клуб и из Теслића носим лијепе успомене.

Темперамент вас често кошта картона?

- Зарадио сам два искључења на утакмицама у Зворнику. Добили смо практично три утакмице у судијској надокнади. Човјек се тада заборави, па сам утрчао на терен да подијелим радост са играчима послије Леотара и Славије. Судије су ме упутиле на трибине. Ипак, против Сарајева на ''Кошеву'' смо повели у другом минуту судијске надокнаде. И у последњен овојесењем мечу против Зрињског смо остварили тријумф у последњим секундама меча, али сам се уздржао и санкције су изостале.

Извор: Пресс РС

Нема коментара:

Постави коментар